HR - Ljudski Resursi - Srbija

Svi pričaju o zelenom, a imamo i kadrova?

Taj problem zahvatio je i Ameriku pa je na “ledu” plan Džoa Bajdena o klimatskim promenama kao i subvencije od 370 milijardi dolara za solar, vetar i električna vozila.

Drugim rečima, nedostatk kvalifikovanih kadrova, u značajnoj meri može da bude kočnica za zamenu fosilnih goriva onim iz OIE pa su i investicije u ovoj oblasti u Americi ugrožene za koje je planirano otvaranje 537.000 novih radnih mesta. Pošto toliko ljudi nema, neke kompanije su, pored visokoke naknade od 35 dolara za sat i penzionog osiguranja do 6,5 odsto, što je iznad nacionalnog proseka od 5,6 odsto, pribegle i edukaciji vojnih veterana, žena pa čak i zatvorenika.

O tim problemima u Americi piše Rojters, a “Blic” je pokušao da utvrdi da li Srbija, koja ima ambiciozne planove za energetsku tranziciju i veće korišćenje OIE u energetskim resursima, ima kadrove za ovu izuzetno značajnu oblast.

Eminentni srpski stručnjaci tvde da je nedostatak kvalifikovane radne snage za OIE globalni problem, od koga nisu pošteđene ni najrazvijenije države, pa je logično da on “muči” i naše planove vezane za energetsku tranziciju.

Za Profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikolu Rajakovića to je problem koji je na više naučnih skupova, pod okriljem Saveza energetičara, prepoznat kao izuzetno važan.

- Ceo proces energetske tranzicije nudi nova radna mesta, ali i zahteva nova znanja i veštine. Na nekoliko konkretnih projekata je uočen, a izvesno je da će se taj trend nastaviti zbog nedostatatka profesionalnih znanja u svim fazama realizacije projekta. To znači da je problem prisutan od strateških sagledavanja sektora, pa preko izrade idejnih rešenja, razvoja projekta do građevinske dozvole, inženjerske faze projektovanja, izvođenja radova, puštanja u rad i do faze eksploatacije tehnologija obnovljivih izvora energije. Manjak radne snage uočava se na svim nivoima kompetentnosti a posebno na inženjerskom nivou i na nivou stručnih majstora (montera), kaže za “Blic Biznis” profesor Rajaković.

On dodaje da moderna energetika pored svoje visoke multidisciplinarnosti, zahteva i jako specijalizovana znanja iz oblasti digitalizacije sektora i uvođenja visoko sofisticiranih softverskih platformi.

- Zbog toga je važno je da se i srednješkolsko obrazovanje, a posebno visokoškolsko, prilagode novim trendovima. Otvaranje novih smerova, novih predmeta i novih laboratorija mora da postaje redovna praksa. Pored toga, energetski smerovi imaju posebnu odgovornost da školuju i projekt lidere jer se samo sa širokim znanjima energetike mogu pravilno postavljati zadaci u ostalim pratećim strukama kao što IT tehnologije, zaštita životne sredine.Uloga lidera u energetici ima stratešku komponentu i traži sistemsko razumevanje sektora koje se ne može na drugim mestima naučiti već isključivo pod kišobranom klasičnih i modernih znanja u integralnoj energetici.Savremeno obrazovanje u energetici mora da se pozabavi i širim aspektima sistema vrednosti i da u ovim smutnim vremenima, kad se dešava resetovanje geostrateških relacija, pomogne u građenju humanijih odnosa i korekcijama grešaka neoliberalne koncepcije razvoja društva-objašnjava Rajaković Slično mišljenje ima i magistar Željko Marković, lider za energetiku i industriju u Dilojt Srbija.

-Masovna primena novih tehnologija je uvek u početku usko povezana i sa nedostatkom kvalifikovane radne snage za njihovu implementaciju. Trenutno više od dve trećine investira se u elektrane iz OIE, dok je samo jedna trećina u ostale tehnologije. Ovakav rast izgradnje OIE je generisao i rast radnih mesta u ovom sektoru, koji je u 2014. godini zapošljavao oko 7,3 miliona ljudi, da bi ta cifra na kraju 2022. godine bila 12,7 miliona na globalnom nivou, što nam ukazuje da će u budućnosti apetiti za novom radnom snagom rasti još brže. Ovo tim pre što je procenjeno da će u narednih sedam do osam godina, biti potrebno da se izgradi dvostruko više kapaciteta od svih do sad izgrađenih. To će svakako izazvati nedostatak dovoljnog broja kvalifikovanih stručnjaka- navodi Marković za “Blic Biznis”.

On dodaje da nedostatak, kako visoko kvalifikovanih stručnjaka, inženjera, ali i srednjeg kadra, tehničara i montera se do sada nije značajno osećao u Srbiji jer nismo intenzivno gradili nove kapacitete OIE.

-Situacija se promenila 2021. godine, novim Zakonom o upotrebi OIE kada je došlo do porasta interesovanja za izgradnju elektrana iz OIE kao i zbog energetske krize jer se zbog povoljne cene i brzog predviđenog roka njihove otplate, uključio veći broj zainteresovanih investitora. Zato se mi suočavamo sa nedostatkom kvalitetnog i kvalifikovanog kadra u ovoj oblasti. Rešenje može biti permanentno sprovođenje obuka za sve potrebne profile na nivou različitih institucija. Stoga bi fakulteti ali i profesionalna udruženja trebalo da krenu sa kontinuiranim obučavanjem različitih profila inženjera i odgovornih projektanata i izvođača radova za projekte iz OIE. I firme, koje se bave izvođenjem radova, trebalo da sprovode besplatne obuke za tehničare i montere, koje bi potom mogle da zaposle u proizvodnji i montaži proizvodnih objekata iz OIE-kaže Marković.

I ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović, smatra da su kadrovui bitan faktor u energetskoj tranziciji Srbije i da bez njih planovi u ovoj oblasti ne mogu da se realizuju . --Da bi Srbija mogla da završi energetsku tranziciju ka potpunoj neutralnosti ugljen-dioksida do 2050.godine, potrebna su ulaganja od 32 milijarde evra za narednih 25 godina od čega 10 u prenosnu mrežu-rekla je Djedović.